У југоистоичној Eвропи подаци помажу оснаживању ЛГБТИ популације

Користећи податке добијене истраживањем, Национални демократски институт помаже организацијама које представљају ЛГБТИ људе у југоисточној Европи да изграде  своју мрежу активиста.


By: Marko Ivkovic 
July 11, 2016

Available in:
English | Español


Како се државе  интегришу или сарађују  са Европском унијом (ЕУ) – која заступа једнакост полова као основно људско право – лезбејска, геј, бисексуална, трансродна и интерсексуална (ЛГБТИ) права у југоисточној Европи су добила на значају. ЛГБТИ групе сада имају повећани значај и више средстава за борбу против физичких претњи, друштвене  неинтегрисаности и економске дискриминације. Међутим, ове групе су такође претрпеле реперкусије  у виду дискриминаторних закона и случајева насиља. Обликован у великој мери дезинформацијама, како намерно тако и несвесно, о томе како ЛГБТИ људи живе и шта  њихова једнакост значи за друштво, поглед јавности  на ЛГБТИ права у региону је  предвидљиво негативан.

Према истраживању јавног  мњења  2015 године, које је финансирао USAID, у просеку, у земљама  Западног Балкана  58% грађана сматра да је хомосексуалност болест, 54% сматра да ако је хомосексуалност нормална онда би је  религија  одобравала,  а 50% сматра да у "нормалној породици”, дете не може постати хомосексуалац. Такође постоји директна корелација између познавања особе која припада ЛГБТИ заједници и смањењу хомофобије и трансфобије - те особе имају знатно мање хомофобичне и трансфобичне ставове од оних који не познају припаднике ЛГБТИ заједнице – и то је кључ за трајну промену. Проблем је што на западном Балкану само једна  од  10 особа познаје  некога ко је ЛГБТИ, у поређењу са САД где девет од 10 особа зна некога ко је члан ЛГБТИ заједнице.

Друштва у овом региону имају фундаменталан проблем са усвајањем деце од стране истополних парова, али једна трећина до једне половине грађана и грађанки подржава остала права  која произилазе из брачне заједнице у контексту истополних партнерстава. Поред тога, у овом региону три од четири ЛГБТИ особе је психички и вербално злостављано, једна од четири је била жртва физичког насиља, а једна од две је дискриминисана због своје сексуалне оријентације и родног идентитета. Међутим, по неким питањима, као што су фер третман у запошљавању и заштита од злочина из мржње, а међу одређеним  групама (млади, урбани и боље образовани) постоји значајна могућност да се позитивно утиче на јавно мњење. 

Заговорници ЛГБТИ права морају ићи даље од виктимизације са позитивним приказивањем доприноса ЛГБТИ заједнице  друштву. 

Национални демократски институт (НДИ) сматра да је кључ за унапређење права ЛГБТИ заједнице  јасно артикулисање захтева за њихову пуну равноправност као грађана. У исто време, промена укорењених негативних ставова према ЛГБТИ питањима и грађанима подразумева већу изложеност јавности проблемима са којима се  ЛГБТИ људи суочавају. Заговорници ЛГБТИ права морају ићи даље од виктимизације са позитивним приказивањем доприноса ЛГБТИ заједнице  друштву. 

Имајући ово у виду, НДИ је дизајнирао и спровео истраживање јавног мњења, заједно са Civil Right Defenders и Victory Institute for gay and lesbian rights и локалним ЛГБТИ организацијама. Истраживање је  спроведено први пут у Србији  2014. године,  а касније 2015. године  у шест држава  Западног Балкана: Албанији, Босни и Херцеговини, Косову, Македонији, Црној Гори и Србији. Циљ истраживања је био да се партнери обезбеде са јасним и употребљивим   информацијама на нивоу  држава  о ставовима јавности по ЛГБТИ питањима.

Истраживање је обухватило интервјуе лицем-у-лице (око 1.000 испитаника у свакој од држава) са општом популацијом, интернет испитиванје ЛГБТИ заједнице (број испитаника – укупно 655 у свим државама) и фокус групе са општом популацијом и ЛГБТИ особама (три групе у свакој од шест циљних држава). Резултати су показали низак ниво знања о лезбејској, геј, бисексуалној, трансродној и интерсексуалној заједници, као и релативно висок степен отпора  за промену ставова и  прихватање  једнаких  права и могућности на основу сексуалне оријентације и родног идентитета. Истовремено, испитаници су негирали физичко насиље над ЛГБТИ људима. У одређеним демографским групама, међу којима су млади са местом пребивалишта у урбаној средини, постоји веће прихватање ЛГБТИ права. Општа популација, како  учесталошћу тако и  обимом, доживљава дискриминацију и насиље над ЛГБТИ популацијом  далеко мање у односу на  извештаје чланова ЛГБТ заједнице. Општа популација одбацује истополне бракове, али је спремна да прихвати да нека брачна права буду дата и  истополним паровима.


Press Association Images/Darko Vojinovic (All rights reserved)

LGTBI rights activists hold up a rainbow flag during gay pride march in Belgrade, Serbia, Sunday, Sept. 20, 2015.


 У последње две године организације цивилног друштва су искористиле ово истраживање за развијање снажне поруке како би  ангажовале представнике власти, медије и ширу јавност око ЛГБТИ теме. НДИ је презентовао  податке  истраживања ЛГБТИ организацијама, државним званичницима и, кроз медије, јавном мњењу у државама  Западног Балкана. Уз помоћ НДИ неке ЛГБТИ групе су  започеле дугорочан рад на изградњи њихове активистичке базе и наставиле заступање пред законодавним органима.

Непосредни резултати коришћења налаза овог истраживанја су импресивни. У неким земљама, укључујући Македонију, Косово и Босну и Херцеговину, ЛГБТИ групе и политички лидери састали су се званично по први пут. То је омогућило   јединствену прилику да се  ЛГБТИ организације и политички лидери упознају са изазовима, ставовима  и схватањима са којима се  ЛГБТИ особе суочавају на Балкану. Током наших посета у пет држава западног Балкана, НДИ је добио позитивне реакције многих владиних званичника и лидера политичких странака, од којих су се многи посветили развијању и унапређивању политике за побољшање социјалне и политичке заштите ЛГБТИ особа. Поред Парада поноса одржаних у Албанији, Црној Гори и Србији, ова година је такође обележена, историјски гледано, првим мирним  ЛГБТИ шетњама у Косову и Босни и Херцеговини. Активисти из ових држава су видели  из истраживања да друштво много боље прихвата формулацију мирне шетње, него формулацију Параде поноса. Присуство Хашима Тачија, председника Косова, на мирној шетњи организованој у Приштини, показало је  истински напредак у дијалогу између државних службеника и организација цивилног друштва. У другим државама Западног Балкана, још увек чекамо да видимо лидере земаља да јавно подржавају припаднике ЛГБТИ заједнице.

Медији су такође користили ово истраживање широм Западног Балкана цитирајући његове налазе. Када се подаци  систематски и стратешки користе, уз добро прилагођене поруке, видимо да постоји отворен простор у  медијима за информације о припадницима ЛГБТИ заједнице  и њиховом положају у друштву. У прошлости, већина чланака су били  сензационалистички и у негативном контексту чиме се само доприносило   јачању предрасуда и стереотипа. Међутим, овим истраживањем медији су добили поуздане и веродостојне информације, као и добро обликоване поруке у вези са ЛГБТИ заједницом и њиховом положају у друштву, а важно је напоменути да нисмо уочили  ниједан негативан чланак који  је користио податке истраживања.

Упркос видљивом напредку, фокус групе и интервјуи са ЛГБТИ заједницом открили су  да је страх од јавне  идентификације као сексуалне или родне мањине и даље значајан изазов.  Истраживањем јавног мњења утврђено је да се социјална перцепција ЛГБТИ особа побољшава када су ЛГБТИ организације више активне и видљиве, и када медији представљју активности ЛГБТИ група у позитивном светлу. Широко распрострањена дискриминација и насиље према ЛГБТИ појединцима и активистима често спречавају активисте да отворено искажу своју сексуалну оријентацију или родни идентитет, што их опет спречава да учествују у јавним напорима за решавање ових и сличних питања. Помагање ЛГБТИ организацијама да се безбедно укључе у рад са грађанима, као и да се повећа јавни дискурс са медијима и политичким лидерима, наставља да буде важан циљ. Дошло је до позитивних промена, али још увек је дугачак пут испред нас.


Марко Ивковић је директор Регионалног програма за подршку изборима и јачање политичких процеса  (REAPPS) на Западном Балкану. Програм се спроводи  из Београда од стране Националног демократског института (НДИ) кроз Конзорцијум за изборе и  јачање политичких процеса (CEPPS).


 

 

COMMENTS